Knjiga "Otrgnuto od zaborava – znamenite kruševačke porodice" najzad je stigla tamo odakle je sve i počelo - u svoj Kruševac (prethodno je veoma uspešnu promociju u glavnom gradu organizovalo Udruženje Kruševljana u Beogradu). Radmila Mišić je, želeći da trajno sačuva zapis o višedecenijskim porodičnim stablima Kruševljana, objavila bogato ilustrovanu monografiju o kojoj su na promociji u Beloj sali Kulturnog centra pored autorke govorili i Ivan Pudlo, Slavoljub Marković, Aleksandra Gogić i Jelena Protić-Petronijević.
U publici su bili i potomci porodica o kojima knjiga govori. Nestrpljivo su čekali da im autorka posle promocije potpiše primerak...
List "Grad" pomenut je više puta. Sa razlogom, jer je knjiga zapravo i proizašla iz feljtona koji je od 2006. do 2009. godine, uz kraće i duže pauze, objavljivan u našem listu.
- Zahvaljujući se „Gradu“, zahvaljujem se i svim predstavljenim porodicama koje su razumele moju ideju i svesrdio se odazvale dragocenim ličnim i porodičnim podacima, raznovrsnim dokumentima, grafičkim i pisanim genealogijama, brojnim fotografijamama izvučenim iz starih i novih porodičnih albuma. Posebno na verodostošoj dokumetaciji koja je možda prvi put u ovoj knjizi predočena javnosti i novim generacijama. Na ovaj način sam ostavila slikom i rečju sabrani istorijat, svedočanstvo o nastanku, razvoju i dostignućima kruševačkih žitelja, zaslužnih pojedinaca i vremena u kome su živeli, "da se stari podsete, a mladi zastanu i shvate da je to život njihovih predaka" - reči su autorke.
U svojoj knjizi, ona je sabrala rodoslove 42 porodice. Među njima su i Bote-Stefanovići, Budimovići, Vasiljevići-Ilići, Višekovi, Goldnerovi, Mišići, Savići, Zojići-Paskaljevići, Dunde, Erići, Kedrovići...
Pritom, potomci polovine najstarijih poznatih kruševačkih familija nisu napustili svoj dom. Značajnu ulogu u formiranju grada dali su došljaci - Grci, Jevreji, Cincari, Jermeni, Nemci, Čeci i Slovaci. Na stvaranje varoši uticali su i Rusi, izbegli nakon Oktobarske revolucije.
Odlaskom Turaka 1833. Kruševac postaje upravno i ekonomsko središte ovog dela Srbije sa promenljivom etničkom strukturom - ističe Radmila Mišić. - Uz malobrojni „starinački“ sloj, doseljenike iz okolnih sela i iz južnih, još neoslobođenih, krajeva, po popisu iz 1890. godine, među 5.998 stanovnika bilo je čak 709 stranaca.
Porodični rodoslovi znamenitih kruševačkih porodica povezuju vremena, provodeći nas kroz skoro tri veka i oslikavajući sudbine pojedinaca i generacija i istovremeno svedočeći o promenama i transformacijama kroz koje je i ovaj naš kraj za sve to vreme prolazio. Defiluju tu vremena nemaštine, vojevanja, mukotrpnog rada, ali i začetaka prosvete, zanatstva, trgovine, poratnog entuzijama, zadrugarstva, rađanja i razvoja građanske svesti, širenja kulture, nadanja, ambicija, poduhvata - ličnih i kolektivnih.
- U tekstovima pisanim u formi pojedinačnih porodičnih rodoslova, predstavljeni su starovremenski ljudi, njihov razvoj, kako u porodici, familiji, tako i u zadruzi, od njihovih korena pa dalje. Mada teskobnih života, pritisnuti svakovrsnim nevoljama, vojevanjama i ratovanjima, mukotrpnim radom , ostvarili su postignuto samo istrajnim radom, poštenjem, poštovanjem, dostojanstvom. Bili su sveštenici, sapunxije, časovničari, profesori, pinteri, apotekari, lekari, trgovci, štampari, učitelji... Zajednička osobina im je da su rano shvatili da samo trudom i poštenjem mogu da obezbede bolju budućnost.
S obzirom na brojne lične kontakte autorke i ispovesti direktih naslednika koje je pažživo beležžla, knjiga je dobila dozu autentičnosti i životnosti, kroz koje se prelamaju faktografija i životne priče, zaokružujući dokument jednog vremena koji ostaje kao nesumnjiva dragocenost za buduće istraživače i generacije.
- Vreme je učinilo svoje te su se dakas izgubili najosnovniji postulati nekadašnjeg građanskog društva, ponašanje, uzajamno poštovanje. Nekada su bili ravnopravni na ulici, u kafani, u javnom životu i gospodin direktor gimnazije i pinter, i vrhunski lekar i trgovac ili industijalac, zanatlija, umetnik na ćemanetu i onaj za klavirom... Bili su druželjubivi, uljudni po ponašanju i odevanju. Svoju humanost, onu pravu, dokazivali su kroz priloge u okviru humanitarnih društava i mnogih drugih akcija, upućenu siromašnoj deci, đacima i njihovim najosnovnijim potrebama. Bili su ljudi širokog srca, velike duše i otmenog duha. Bili su gospoda.
O tim i takvim Kruševljanima i njihovim porodicama govori ova knjiga, koja je očito našem gradu nedostajala. Da poveže vremena i podseti na sve one koji su unapređenjem svog života doprinosili i opštem, unoseći dah građanskog društva i vrednosti po kojima je Kruševac bio prepoznatljiv. Mnogi od takvih primera i danas bi nam bili dobrodošli...
Slavoljub MARKOVIĆ
0 коментара:
Постави коментар