Filozofičnost Slasnih polja je duboko višeslojna, te će vam pružiti jedno snažno duhovno i metafizičko iskustvo * Slasna polja su duboka kritika totalitarizma, ideologije i svih onih licemernih društvenih normi kojih smo prinuđeni da se držimo.
Recenzija Vladimira Vujinovića (sajt “Sledeća dobra knjiga”)
Desilo se sticajem okolnosti da posle Ane Berbakov, za kratko vreme, predstavimo još jednog mladog kruševačkog autora. Nemanja Milićević je diplomirani pravnik, ali njegova knjiga prvenac baš nema puno veze sa pravom. Slasna polja su roman kojem nije lako odrediti žanr, nije lako opisati radnju, niti ga je lako recenzirati. U pitanju je jedan literarni orvelovsko-kamijansko-kafkijanski vatromet, koji je baš kao takav unikat, pa nije ni čudo što su se jedan izdavač iz Amerike i jedan iz Austrije, zainteresovali za objavljivanje ovog dela.
Filozofičnost Slasnih polja je duboko višeslojna, te će vam pružiti jedno snažno duhovno i metafizičko iskustvo.
Kao što spomenuh na početku, radnju ovog romana nije jednostavno opisati. Ne pamtim da mi se u mojoj kritičarskoj karijeri ikada desilo da ne znam kako bih prepričao pročitanu knjigu. Slasna polja su fikcija koja umnogome koketira sa esejistikom i to je sve, naravno, legitimno. Esejistički elementi bi svakako delovali snažnije da je sama naracija više istaknuta. Jer, ovaj roman ima odličnu ideju i neverovatan autorski pečat i potencijal.
To što ova knjiga nije za svakoga, što se sigurno ne bi svidela ljubiteljima stroge žanrovske književnosti, ne znači da nema svoju vrednost. Svi oni koji vole da im čitanje maksimalno angažuje intelektualni kapacitet, itekako će uživati. Filozofičnost Slasnih polja je duboko višeslojna, te će vam pružiti jedno snažno duhovno i metafizičko iskustvo.
Slasna polja su duboka kritika totalitarizma, ideologije i svih onih licemernih društvenih normi kojih smo prinuđeni da se držimo.
Ali, da konačno kažemo nešto i o toj famoznoj i toliko teško prepričljivoj radnji. Taj naš glavni junak, za kojeg smo već rekli da nema ime, već ga autor sve vreme oslovljava samo ličnim zamenicama, je neko kome je dozlogrdio boravak u civilizacija koju poznaje. Kao neko ko je navikao da odgovore traži unutar vere i definisanih društvenih pravila, najednom sve to napušta i opredeljuje se za svojevrsni beg. On sve vreme trajanja romana putuje negde, a da ni sam ne zna gde, jer su predeli kroz koje prolazi jednako neimenovani kao i on sam. Čeka nešto a da, poput Godoa, ne zna šta tačno čeka. Sreće razne ljude, prepušta se porocima, ispituje granice svetla i tame, dobra i zla. U njegovim doživljajima je teško razabrati stvarnost od snoviđenja. Njegovo putovanje i onda kada je najbukvalnije, u stvari je putovanje duboko u središte samog sebe. Preispitivanje sopstvenih sumnji, suočavanje sa sopstvenim najskrivenijim željama i sklonostima.Iako filozofski nastrojen, hvatajući se u koštac sa večnim pitanjima religije i duhovnosti, ova knjiga ipak ne morališe niti nam nudi bilo kakve odgovore. Čak štaviše, napuštajući veru i društvene normative, naš glavni junak na kraju spoznaje da ga ni duboko prepuštanje sopstvenim osećajima, instiktima, željama i strastima – nije nigde odvelo. To je i dalje čovek kojeg razdire duboka sumnja, i kao takav je sve bliži kamijansko-egzistencijalističkom apsurdu. Sem tog psihološkog i individualnog momenta, ne treba naravno zaboraviti ni društvenu simboliku.Slasna polja su duboka kritika totalitarizma, ideologije i svih onih licemernih društvenih normi kojih smo prinuđeni da se držimo.
0 коментара:
Постави коментар