1. e4 e5 2. f4 exf4 3. Lc4 d6 4. Sf3 Lg4 5. 0-0 Dd7 6. d4 g5 7. c3 Sc6 8. Da4 Le7 9. b4 h5 10. b5 Sd8 11. Sbd2 Sh6 12. e5 Se6 13. La3 Sf5 14. d5 Seg7 15. Tfe1 Se3 16. Db3 Th6 17. exd6 cxd6 18. Se4 Lxf3 19. gxf3 g4 20. b6 a6 21. Le2 Sgf5 22. Db2 f6 23. c4 Kf7 24. Tac1 Tg8 25. Kh1 h4 26. fxg4 Sg3+ 27. hxg3 hxg3+ 28. Kg1 Tgh8 29. Lf3 Dxg4
Pošto ovo nije internet stranica za šahiste, mada ne sporimo da medju ljubiteljima knjiga ima i njih, dužni smo vam objašnjenja da je ono gore zapravo prepis 29 šahovskih poteza i istovremeno cela prva glava knjige "Ad Acta" češkog pisca Patrika Ouržednjika, objavljene u izdanju Derete.
Za ovakvu knjigu, oslobodjenenu konvencionalne forme i gradnje fabule, sasvim prigodno, koliko da čitalac shvati da ulazi u jednu avanturu sačinjenu od neobičnih zagonetki, izmišljenih (biblijskih) citata, poigravanja sa datumima, rečima i frazama. Oužednjik je, pritom, dovoljno duhovit da ćete juriti po redovima da pronadjete i evidentirate njegov novi biser ("Da se rodio nekoliko vekova ranije, mogao je da postane Franja Asiški ili Vartolomej de Las Kasas; u komunističkoj Čehoslovačkoj ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka je neizbežno važio za vola"; ili - kada smo već kod dotične životinje - "mnogo je voleo da diskutuje, pod čim se u Češkoj podrazumeva društvena operacija koja ima za cilj da se što žešće satre neki drugi vo, koji pokušava da kaže nešto o nečemu"), sa kojima prosto briljira.
Radnja je, dakle, smeštena u poskomunističku Češku (koju autor slika, bolje rečeno karikira i kritikuje vrlo lucidno), u mirnu gradsku četvrt "koju su naseljvali pretežno starosedeoci, odlikovala se mirom, sve dragocenijim u novom milenijum, kada se u Evropu trpao svakojaki prostak". Gotovo pastorala, sa svojim junacima - marginalcima iako je jedan od glavnih junaka, penzioner Viktor Dik, čak štaviše i pisac - doduše očajno loš, a inspektor Vilem Lebeda glavni inspektor koji paralelno rešava, takodje čak, nekoliko slučajeva. Na spisku su sumnjivo samoubistvo (još jedne penzionerke) kao i požar u domu penzionera (u stvari, mnogo toga se vrti baš oko njih, kao što se i oni vrte oko svoje klupice na mirnom trgu), tajanstveno dopisivanje bilborda i ispisivanje pretencioznih grafita, silovanje studentkinje llikovne akademije. I uz sve to i nerešena misterija ubistva stara četiri decenije.
Izmedju svega toga se penzioneri guraju na svojoj pomenutoj klupi, Viktor Dik (inače ranije pasionirani sakupljač buba) mrzi veći deo sveta, posebno onaj mladji, Viktor Lebeda na svoj istančani način propituje sumnjive likove... I tu se stvara zahvalan prostor za ironiju sa kojim Ouržednjik oslikava jedan prostor, kulturu i vreme, lucidno penjući svoje ne preterano bitne junake na pozornicu društvene satire. Krajnje nepretenciozno, ali zato efektno, šarmirajući čitaoce koji u roman ulaze lako i brzo i tako se kroz isti i kreću, bez obzira na njegovu već pomenutu nekonvencionalnost u svakom pogledu.
Uostalom, u 24. glavi, autor je vrlo precizan:
"Čitaoče! Čini li vam se da je naše pripovedanje rasejano? Da li imate utisak da se radnja ne pomera sa mesta? Da se u knjizi koju držite u ruci na kraju krajeva ništa bitno ne dešava? Ne očajavajte: glupak je ili autor ili vi; šanse su izjednačene. Umrli su i drugi, i mićemo umreti, umrećemo, jaoj, čujte i počujte, kuku i lele! Ko yna kako će se to svršiti! Čovek se nekad zapetlja u sopstvenom životu, a da to i ne shvati; tako i likovi u romanu."
Od Ouržerdnjika sasvim očekivano, posebno još i za one koji su možda pročitali njegovu, pre 12 godina i kod nas objavljenu "Europeanu", povodom koje je Teofil Pančić za spisateljski svet ovog autora konstatovao kako je - totalno neobičan i šokantan
Patrik Ouržednjik je češki pisac koji od sredine osamdesetih živi u Parizu, prevodeći francuske pisce na češki i obrnuto. Autor je nekoliko knjiga poezije, zbirki biblijskih i parabiblijskih izreka (?!), a češkoj je publici najpoznatiji po Rečniku nekonvencionalnog češkog...
0 коментара:
Постави коментар