Priča je topla, dirljiva i nadahnjujuća, na trenutke duboko potresna i frustrirajuća, na granici bola i suza, ali ne bez optimizma na koji svi imamo pravo. Autorka je, ipak, uspela da patetici suprotstavi duhovitost koja i pored svega provejava knjigom. "Čudo", tako, stvara ožiljke i leči ih, onoliko koliko to vreme i okruženje u kome živimo dozvoljavaju.
,,Doktori su dolazili iz dalekih gradova
samo da bi me videli
da bi mi stajali kraj uzglavlja
ne verujući svojim očima.
Kažu kako mora da sam jedno
od Božjih čudesa
i, kako im se čini, nemaju
baš nikakvo objašnjenje"
Natali Merčant, "Čudo"
Put do bestselera sa potpisom R. H. Palasio je jednostavan. Dve decenije je osmišljavala korice za knjige i niko nas neće ubediti da sve to vreme nije sanjala da će jednog dana u rukama imati i sopstveno delo."Čudo" je upravi to - njen debitanski roman, kome nije trebalo mnogo vremena pa da se popne na vrh liste bestselera "Njujork tajmsa" i skrene pažnju na problem dece drugačije od ostalih. Dece koja žive svoj svet, ali istovremeno dele i svet sa drugima, sklonima da ga apsolviraju kroz predrasude i poseban odnos prema onima koji su drugačiji. Drugačiji ne svojim izborom, ali bez mogućnosti izbora da svoju obeleženost prevazidju.
Uostalom, novopečena njujorška spisateljica je knjigu napisala dirnuta susretom sa jednom devojčicom sa Tričer Kolinsovim sindromom, koji predstavlja retku urodjenu manu koja se karakteriše brojnim anomalijama struktura lobanje i lica. Nekako istovremeno dok je Palasio pisala svoju knjigu, snimljen je i engleski dokumenarac na ovu temu (Jono: What If My Baby Was Born Like Me?), koji prati Jonoa Lankastera, koji boluje od Tričer Kolinsovog sindroma, i njegovu devojku dok istražuju njima dostupne opcije ukoliko odluče da osnuju porodicu.
Pritom je neverovatno sa kojom lakoćom Palasio uvlači čitaoca u svoju knjigu. Od samog početka, od prvih rečenica, od prvih pasusa:
"Znam da nisam običan desetogodišnjak. Mislim, naravno, radim ja i obične stvari. Jedem sladoled. Vozim bicikl. Šutiram loptu. Imam Iksboks. Sve me to čini običnim. Valjda. I osećam se obično. Iznutra. Ali znam da od obične dece druga obična deca ne beže vrišteći sa igrališta. Znam da u običnu decu ne pilje kuda god da krenu.
Kad bih pronašao čarobnu lampu i dobio samo jednu želju, poželeo bih da imam obično lice koje niko nikada ne primećuje. Poželeo bih da mogu da prođem ulicom tako da me niko ne pogleda pa onako upadljivo skrene pogled. Evo šta ja u stvari mislim: jedini razlog što nisam običan jeste to što me niko drugi tako ne vidi."
Palasio je, tako, pronašla odličan način da, pišući krajnje nepretenciozno i čitljivo, provede čitaoce kroz zapravo vrlo ozbiljnu temu. Priča najpre teče iz ugla samog Agija, Agija Pilmana, dečaka rodjenog s deformacijom lica (“Kako god da ste me zamislili, verovatno izgledam još gore”), koji je do svog desetog rođendana imao preko dvadeset operacija kako bi izgledao koliko-toliko normalnije, i odgajanog u porodičnom domu kao staklenom zvonu iz kojeg je jednog dana ipak morao da izadje. Spoljni svet je surov i on ne gaji nužno razumevanje za ljude sa problemima. Dečak će to svatiti na bolan način, kao i njemu bliske osobe, iz čijih je uglova priča ispričana u preostalih sedam delova knjige. Ta višestranost sagledavanja doprinosi slojevitosti i raznovrsnosti priče, koja pomaže da se percipiraju ne samo stanja, emocije i frustracije glavnog junaka, već i njegovih roditelja, sestre Vije, nastavnika i malobrojnih drugara.
Priča je, tako, topla, dirljiva i nadahnjujuća, na trenutke duboko potresna i frustrirajuća, na granici bola i suza, ali ne bez optimizma na koji svi imamo pravo. Autorka je, ipak, uspela da patetici suprotstavi duhovitost koja i pored svega provejava knjigom. "Čudo", tako, stvara ožiljke i leči ih, onoliko koliko to vreme i okruženje u kome živimo dozvoljavaju.
Podaci o knjizi
Izdavač: Dereta
Godina izdanja: 2015
Naslov originala: R. J. Palacio "Wonder"
Prevodilac: Vesna Stamenković
Br. strana: 348
0 коментара:
Постави коментар