Ovoga puta Vanja Bulić se vratio svojim duhovitim hronikama naše srpske svakodnevice iz godina kojih se stariji sećaju, a mladima je dobar uvod u vreme u kojem su njihovi roditelji bili mladi.
 |
| Foto: Laguna |
Novinar i pisac Vanja Bulić odabrao je Muzej automobila kao mesto promocije svoje najnovije knjige „Zašto Bog nema auto“ u izdanju Lagune.
Početak promocije je najavljen automobilskom trubom jednog od brojnih atraktivnih eksponata u Muzeju. Odgovor na pitanje „Zašto Bog nema auto“ pokušali su da daju osim Vanje Bulića i satiričar Dragutin Karlo Minić koji je i autor predgovora „Reč suvozača: Volan (ne) čini čoveka“ reditelj i domaćin Bratislav Braca Petković, pisac Marko Vidojković i karikaturista Špiro Radulović koji je autor ilustracija u knjizi. Njegovi originalni crteži su bili izloženi za ovu priliku na muzejskim eksponatima.
Glumica Suzana Petričević je čitala delove iz knjige i primerom pokazala da je Bulić odličan satiričar.
Obećanje dato u najavi promocije da su „smeh i dobar provod garantovani“ ispunjeno je pošto su se svi govornici trudili da „budu na visini“ knjige koja obiluje smešnim anegdotama i finom satirom sa malo melanholije i sete jer su priče o automobilima i njihovim korisnicima smeštene uglavnom u šezdesete i sedamdesete godine XX veka.
Ovoga puta Bulić se vratio svojim duhovitim hronikama naše srpske svakodnevice iz godina kojih se stariji sećaju, a mladima je dobar uvod u vreme u kojem su njihovi roditelji bili mladi.
Branislav Petković je za početak osporio tačnost priče o prvom alarmu protiv krađe utomobila u Beogradu i ispričao da je „pronalazač“ bio glumac Ateljea 2012 Relja Bašić koji je magnetofonom snimio svoj prodorni glas i tu „zvučnu zamku“ sakrio u svog fiću i povezao je sa bravom.
Karlo Minić je konstatovao da je Vanja Bulić iskoristio „četvorotočkaše da bi pisao o dvonošcima“ i dodao „da autor nije stručnjak za motoristiku, ali je majstor da nam dočara odnos čoveka (našeg) prema autu“.
Minić je upozorio da „sve duhovitosti u ovoj knjizi ne služe goloj zabavi, jer ima mnogo satire i slika naše naravi koja se nije menjala od prvih taljiga do najnovijeg poršea. „Vidićete i malo autobiografije što knjizi daje posebnu verodostojnost čak i kada je reč o neverovatnim zgodama“, konstatovao je Karlo i zaključio da čitaoci treba da „vežu pojaseve i ostanu tako vezani sve do prestanka rada ove duhovite i satirične papirne sprave“.
Vidojković koji nerado promoviše i sopstvene knjige objasnio je da „baš voli kako Bulić piše a tema automobila je simbol i čovekovog napretka i njegove propasti jer mi sa autom činimo zločinački poduhvat da uništimo našu planetu“. On je kazao da je čar ove knjige, za generacije kojoj pripada i one mlađe, što govori o vremenima kojih se mnogi ne sećaju. „Ko želi da se vrati u najbolje godine SFRJ onda je ova knjiga idealna za takvog čitaoca“, kazao je Vidojković.
Špiro Radulović, autor ilustracija, kazao je da ih je radio sa velikim zadovoljstvom nakon što je pročitao rukopis koji je bio veoma inspirativan za njega kao karikaturistu.
Radulović je priznao da nikada nije imao izložbu svojih radova postavljenu na automobilima iz različitih vremena.
Autor je umesto govora dozvolio da za kraj promocije glumica Snežana Petričević pročita celu priču „Beograđanka za volanom“ iza koje se krije lik njegove supruge jer je mislio da je, posle 40 godina zajedničkog života, dobro poznaje – sve dok nije sela za volan.
0 коментара:
Постави коментар