... Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu, osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života.
 |
| Ilustracija: Freeimages |
Život nije otporan na veliku temperaturu.
Zbog toga sam došao do zaključka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobičajenu temperaturu, moraju propasti.
To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta.
Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu, osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života.
Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo jedan metod: metod agonije.
Žalite se da su ljudi zločesti, osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni?
Predlažem vam metod agonije, kojim ćete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka.
Primenite ga na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih trenutaka, da bi u stravičnom mučenju pokušao veliko čišćenje iz vizije smrti.
Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen ne padne.
I garantujem vam da je učinak neuporedivo ispravniji od svih koji su dobijeni normalnim putem.
Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet u agoniju, da bih ostvario čišćenje korena života; stavio bih goruće i ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, već da bih im dao drugu snagu i drugu toplinu.
Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu, ne bi donela ruševine, već kosmički preobražaj.
Na taj način, život bi navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za mediokritete.
A možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.
Emil Sioran
0 коментара:
Постави коментар