U okviru Sajma knjiga i izdavaštva Rasinskog okruga, u Klubu Kulturnog centra Kruševac u petak će biti predstavljena knjiga "Prva ljubav" Marija Liguorija.
Mario Liguori (Sarno, Italija, 1976), diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L’Orientale u Napulju, a master studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirao. Piše na italijanskom i srpskom jeziku. Zastupljen je u antologiji Buket za staru damu (Pretego, 2008), a autor je putopisne proze Snatrenja (Službeni glasnik, 2010) i dvojezične zbirke Sedam jesenjih priča/Sette storie autunnali (Akademska knjiga, 2013). Objavljivao je u listovima Danas, Blic, Politika, Oslobođenje, L’Isola, Polja i drugim časopisima i dnevnicima. Od 2007. do 2009. živeo je u Švedskoj, gde je, između ostalog, predavao u Centru za jezike „Kävlinge Lärcentrum”. Strastveni je putnik: posetio je gotovo sve evropske države, a duže je boravio u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sloveniji.
Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Knjigu "Prva ljubav" objavila je prošle godine beoradska Laguna. U lirskim isečcima iz svakodnevnog života, Mario Liguori govori univerzalnim jezikom ljubavi koji se, kao crvena nit, provlači kroz sećanja pripovedača i neosetno utkiva u njegovu prozu.
Krećući se uglavnom unutar trougla svoje lične geografije – Italija, Srbija, Švedska – Liguori uvodi čitaoca u različite mentalitete i društvene sredine, ne odustajući od mediteranskih tonova svog podneblja. Njegovi junaci su obični ljudi koji će setom i melanholijom osvojiti čitaoca i otkriti mu najskrivenije kutke ljudske duše.
Pitke, dirljive priče iz ove knjige svedoče o autorovoj ljubavi prema životu i ljudima, a njegova posvećenost srpskom jezičkom izrazu i umeće da srpskom čitaocu uspešno dočara sve nijanse i prelive u psihologiji njegovih književnih junaka – govore o jedinstvenoj i osobenoj pojavi u novijoj srpskoj književnosti.
Šta vas je privuklo našim ljudima, književnosti i kulturi, šta ste to zavoleli?
- Ne poričem da su ratovi devedesetih godina stavili Jugoslaviju u centar pažnje. Tada sam imao petnaest-šestnaest godina i žalio sam što se ratuje. Zavoleo sam porodice koje su tamo, na drugoj strani Jadrana, trpele rat, nemaštinu, smrt. Kasnije sam pratio društvena, politička i kulturna zbivanja u zemljama bivše Jugoslavije. Posebno me je privlačila Srbija, čitao sam knjige koje bih našao u italijanskom prevodu. Sećam se da sam tada najviše čitao Pavića, Kiša, Krležu, Jergovića i Milovana Đilasa. Smatram da je ovdašnja književnost iznedrila velika dela. Spisak mojih omiljenih pisaca nije kratak: Andrić, Kiš, Crnjanski, Domanović, Antić...
0 коментара:
Постави коментар