„Pre nego što crvima kažem zdravo“ je knjiga tri nerealizovana filmska scenarija Srdjana Dragojevića - „Nebesa“, „Bilo jednom na Istoku“ i „Škartovi“. "Nakon ova tri filma uspeo bih, kanda, da umrem – relativno spokojno.“
„Bilo jednom na istoku“ je scenario nastao po motivima romana Džulijana Barnsa i bavi se prvom godinom tranzicije u istočnoj Evropi, nekom vrstom mentalne i moralne korupcije u politici.
„Škartovi“ su priča o jednoj noći tokom bombardovanja Beograda 1999. godine. Napisao ga je zajedno sa Dimitrijem Vojnovom i predstavlja završni deo trilogije sa „Lepim selima“ i „Ranama“.
„Nebesa“ je scenario po motivima priča već zaboravljenog francuskog pisca Marsela Emea. Bavi se čudima u 21. veku, dobu lažnog prosperiteta, a zapravo dobu povratka u srednji vek na svim planovima, pa dakle i odličnom za – čuda. Tri čuda, tri priče koje se prepliću jesu šta bi bilo kada bi glavni lik, bivši podoficir JNA, od boga na poklon dobio oreol; zatim, šta bi bilo kad bi država Srbija donela zakon da godina traje 24 meseca; treća je priča o slikaru koji počinje da slika hranljive slike – gledate u njih i siti ste.
Evo šta Srđan Dragojević kaže povodom objavljivanja knjige:
- Da sam samo filmski reditelj, možda bih imao određeni osećaj nelagode da mi se scenariji priželjkivanih i izmaštanih filmova pojavljuju u obliku knjige. Pomislio bih da sam preminuo ili ja ili domaća kinematografija. Potonje je doduše sasvim tačno, iz mnogo razloga i na mnogo načina. No sâm se srećom osećam sasvim dobro i ovoj se knjizi izuzetno radujem. Prevashodno zbog toga što mi je pre ove objavljeno nekoliko knjiga i taj osećaj je uvek isti, veoma sličan onom kada vam izađe novi film pred gledaoce. Zbog jedne stvari možda i lepši, čistiji, lišen konstantne strepnje da će neki ’ležerni’ kino-operater pustiti film suviše tiho ili da će lampa projektora biti na ’izdisaju’, a filmsko platno, avaj, beznadežno musavo. Sa knjigom je sve mnogo lakše – to vam je što vam je. I baš takva ostaje i opstaje. Najsavršenija stvar ikada izmišljena u milenijumima postojanja nama poznate civilizacije.
Priznajem, ova knjiga predstavlja sasvim neobičan žanr. Roman nije, nije ni štampana dramska literatura, već nešto između. Možda će ljudima biti zanimljivo da vide od čega nastaju filmovi, šta je to što postoji samo na papiru pre no što desetine ljudi zajedno ulože svu svoju kreativnost, talenat, energiju, mnogo novca i pre svega vere! Opet, trebalo mi je mnogo ubeđivanja dobronamernih prijatelja da se odlučim te da mnogo širem krugu ljudi no što je posvećena i benevolentna filmska ekipa ponudim na čitanje nešto što je, zapravo, film na papiru i u mašti! ’Tvoji scenariji su ipak drugačiji od većine’, govorili su mi. ’Sklon si da nas daviš dugačkim opisima kao da je nekakav roman u pitanju, a ovi tvoji su, na sreću, poprilično duhoviti i lepo napisani pa se nekako savladaju’, hvalili su me ljudi sa kojima obično sarađujem na ovih nekoliko filmova što sam za silne decenije uspeo da skrpim.
I tako, knjiga je pred vama. Ne bi, inače, bila da nisam sam-samcit došao do jednog važnog elementa koji ove priče povezuje u celinu i daje im moguće pravo na postojanje. Nakon ova tri filma uspeo bih, kanda, da umrem – relativno spokojno.“
0 коментара:
Постави коментар