Velika mala knjiga - mogli bismo u najkraćem dati sud o romanu češkog savremenog pisca Emila Hakla. Nevelika po obimu (120 stranica, ako je to uopšte bitno), mnogonagradjivana knjiga rasprostire pred čitaoce mnoštvo tema za razmišljanje, tražeći od njega aktivan duh koji izlazi od okvira komformizma i pukog uživanja u lepoj književnosti. Ovaj roman ipak zahteva drugačijeg, aktivnijeg čitaoca…
Knjigu,
pritom, gradi niz razgovora oca i sina (prvi u sedamdesetim, drugi u četrdesetim godinama) tokom njihovih skitnji
po Pragu, od kafane do kafane, pri čemu se kroz njihovu lucidnu konverzaciju
prelama medjusobni duboki odnos i predočava slojeviti unutrašnji život, često u
sukobu sa onim fizičkim, realnim.
Ima tu ozbiljnog preispitivanja, kroz ekvilibriranja
izmedju haotične prošlosti i ne mnogo sredjenije sadašnosti, ponovnog traženja
- iz raznih razloga skrajnutih a opet za
život bitnih - detalja, očevih sećanja na zagrebačko i jugoslovensko
detinjstvo. Uostalom, kada je ovo potonje u pitanju, jedno se poglavlje i zove
“Živeo maršal Tito” i svakako da će te stranice mnogim našim čitaocima biti i
posebno intrigantne, jer daju mogućnost preispitivanja sopstvene zajedničke prošlosti iz
ugla stranca koji jedan sada već bivši svet sagledava iz emotivne i cinične,
ali svakako osobene vizure. Knjiga pritom sugeriše i one univerzalne probleme –
otudjenosti, nerealizovanih života, ali i mirenja sa svojim nesavršenim
životnim ulogama.
Ambijent romana prepoznali su i sineasti, pa je po njemu 2008. godine snimljen i film na kom je sam autor radio kao koscenarista.
„Nego, reci mi, šta se to tako strašno dešavalo u toj Jugosłaviji za vreme rata što Ijudi ovde ne bi verovali? To si ranije spomenuo.”
„Pa ništa lepo... Recimo, Ante Pavelić, glavni śef ustaša, dobio je od svojih sledbenika za rodjendan - i za to postoje dokazi - osam kila Ijudskih očiju u presolcu... Pavelić je naime svoje Ijude vrbovao iz istih krajeva kao i baron Trenk dvesta godina pre njega, u Slavoniji i Hercegovini, i verovatno je dobro znao zašto. To je kraj pun koljača... To je tursko nasledje."
„Aha.”
„To su, naravno, ekstremni sučajevi, ali nije se to ticalo samo onih na vrhu. Recimo, desilo se da je u školi, usred normalnog časa, učitelj prozvao svu srpsku decu, postrojio ih ispred table i onda ih, vlastitim nożem, jednog po jednog zaklao pred ostalom decom... A takvih slučajeva je bilo mnogo, daj bolje da popijemo još jednu klekovaču."
„Ovde! Još jednu gromovaču!”, drao se čupavi momak koji je sedeo ispod čiviluka za stolom u uglu i mlatarao rukama kako bi ga konobar primetio.
Odlomak
Koja reč i o
piscu. Emil Hakl je diplomirao na Konzervatorijumu Jaroslav Hašek, ali je za vreme
komunističkog režima u Češkoj osamdesetih radio fizičke poslove i istovremeno
pisao dramatizacije u stihu poznatih knjiga za potrebe amaterskih pozorišta.
Zatim je radio kao bibliotekar, inženjer, tonac, književni urednik, novinar.
Knjigu “O roditeljima i deci” napisao je 2003. godine i za nju je dobio
prestižnu nagradu Magnesia Litera. Ovaj roman ima i svoj nastavak – “Pravila
smešnog ponašanja”, takodje nagradjivan, a prošle godine potpisao je i knjigu
“Stvarni dogadjaj”.
Inače, na
konferenciji za medije urednik za strana izdanja u "Dereti"
Aleksandar Šurbatović predstavio je Projekat "(Ne) tolerancija", u okviru koga će ova izdavačka kuća objaviti
sedam naslova tokom dve godine ("O roditeljima i deci" je jedan od
njih). "Dereta" je, naime, dobila finansijsku podršku programa
Kreativna Evropa, kome su obezbedjena sredstva za narednih pet godina da podrži
prevodjenje vrednih knjiga pisaca iz zemalja Evropske unije.
Prepoznavanje
"Derete" kao relevantne kuće koja zavređuje da bude podržana ovom
izdavaču, prema rečima urednika Šurbatovića, mnogo znači, jer će moći da
relaksiranije bira najkvalitetnije knjige iz najnovije evropske produkcije bez
stalnog pritiska da se mora tražiti, pre svega, ono što je komercijalno
isplatljivije iako je "Dereta" i tu vodila računa o književnom
kvalitetu.
Pored već dva već objavljena naslova (drugi je "Senka jednoroga" španske spisateljice Rakel Martinez, o kome smo smo nedavno ovde pisali) u okviru suizdavačkog projekta pojaviće se knjiga još jednog Čeha Patrika Oržiednika "Ad acta" koji je do sada preveden na 25 jezika, zatim, delo britanskog pisca Džonata Trigela "Boy A" (Dečak A) prema kome je snimljen veoma uspešan film, roman mađarskog pisca Viktora Horvata "Tursko ogledalo" ovenčan Evropskom nagradom o turskom osvajanju Mađarske u 16. - 17. veku, roman predsednika Portugalskog PEN centra Žoze Vijegasa "Daleko je Manaus" i italijanske književnice Ade Muralo "More Palicija".
0 коментара:
Постави коментар