Izložba “Vedrine i sete Branka Ćopića” otvorena je večeras u Biblioteci grada Beograda povodom 100. rođendana jednog od najomiljenijih pisaca u posleratnoj Jugoslaviji.
Izložbu je otvorio akademik Miro Vuksanović besedom “Mala moja Branka Ćopića”, ocenjujući da je “Brankova pesma o prvoj ljubavi u celosti od nostalgije iz koje se kao srebrni prah presijavaju prigušeni humor, dečačka naivnost, čuđenje pred lepotom i drukčijim svetom”.
- Branko Ćopić, ovakav, kao što je prikazan podacima, faksimilima, citatima i fotografijama, uglavnom iz Ćopićevog zaveštanja SANU, sa ponekim zapisom prvi put pred javnošću, s naslovima njegovih knjiga, u nedoglednom žanrovskom i životnom zahvatu, veran istini, veselosti, pravdi i pritajenoj tami koja ga je odvela preko mosta, onamo, na drugu obalu, sada, na vek od rođenja, ima razloga da svoju ogromnu ljudsku i književnu dobrotu daje i onima što će posle nas dolaziti - poručio je Vukasnović.
Cilj postavke koju su priredili Olga Krasić Marjanović i njen kolega iz Banjaluke Ratko Marić je da se ukaže da je vedri dečji pisac ostavio iza sebe i relevantno delo, ozbiljnu oporuku i tragičnu biografiju.
Njegov životni put kretao se od omiljenog režimskog pisca do disidenta. Taj ga je paradoks pratio do kraja: ni vlast koja ga je prozivala, saslušavala, pratila nije mogla da potamni i prenebregne slavu pisca široke čitalačke publike.
Bio je jedan od retkih pisaca koji je živeo isključivo od svog književnog rada, navode iz BGB-a. Još za života, a posebno posle smrti bio je predmet mnogih priča, polemika i nagađanja. Fama "Jeretičke priče" i njegova ljubav prema satiri, malom čoveku i zavičaju pratili su ga čitavog života.
Branko Ćopić (1915 - 1984) je ostao upamćen kao autor izuzetne popularnosti, neobično plodan, sa, za naše prilike, neverovatnim tiražima. Pritom, njegova dela su prevedena i objavljena na više od 30 jezika širom sveta.
U prepisci su pronađena pisma koja su Ćopiću tokom rata pisali majka Soja, Duša Perović, Erna Danon i brat Spasoje Čučak.
- Sadržina ovih pisma potvrđuje Ćopićevu popularnost stečenu tokom rata, ali i nagoveštavaju jednu prećutanu ljubav, verovatno i brak sa Jelom Perović... - kaže autorka izložbe Olga Krasić Marjanović.
Njegov životni put kretao se od omiljenog režimskog pisca do disidenta.
Taj ga je paradoks pratio do kraja - ni vlast koja ga je prozivala, saslušavala, pratila, nije mogla da potamni i prenebregne slavu pisca široke čitalačke publike.
Bio je jedan od retkih pisaca koji je živeo isključivo od svog književnog rada.
Izložbu, katalog kao i Zbornik Ćopićevih tekstova i tekstova o njemu deo su regionalnog projekta “Vedrine i sete Branka Ćopića”, uz finansijsku pomoć ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske.
Građa izložbe, otkriva autorka, “najvećim delom, preuzeta je iz Arhiva SANU, gde se, voljom pisca, i čuva celokupna ostavština Ćopića”, a ljubaznošću osoblja stavljena joj je na uvid i neobrađena arhivska građa.
Osim toga, na plakatima su, uz portrete pisca, posebno dati izvodi iz intervjua u kojima je govorio o svom pripovedačkom postupku, pogledu na literaturu i književnim uzorima, o pripadnosti narodu i zavičaju za koji je bio neraskidivo vezan... Izložba će biti otvorena do 8. oktobra.
0 коментара:
Постави коментар