Izbor erotskih narodnih priča koje su se u srpskom narodu usmeno prenosile pod nazivom Čestoskok, pojavio se nu izdanju beogradske Lagune. Izbor priređivača Ivana Zlatkovića zasniva se na značajnom broju izvora priča koje su se u srpskom narodu usmeno prenosile s kolena na koleno, od Vuka Karadžića do novijih folklorista.
Zbog svog sočnog i neuvijenog jezika, iako duhovite i umetnički uobličene u prave bisere kratke priče, one su teško sticale pravo građanstva i naklonost čednih čitalaca. Danas se, međutim, i ovi oblici nacionalnog folklora smatraju nezaobilaznim delom svake kulture.
Tako će današnji čitalac moći da se zabavlja u vrcavim primerima narodne mašte i inventivnosti i da uz nju zajedno otkriva šta najbrže raste, kako se izvodi ševelj-develj, kako su se ponašale vladike i popadije a kako knez Miloš.
Na kraju knjige nalazi se rečnik manje poznatih reči, pa tako možete saznati šta je putka, durundalo, merak, doksat...
„Antologija Ivana Zlatkovića zasniva se na značajnom broju izvora, sve do najnovijih zapisa. To ovim pričicama daje kulturnu, odnosno istorijsku dinamiku. One su jezički, dijalekatski različite, te čitalac stiče predstavu i o regionalno-jezičkoj dinamici ove proze. Njena vrijednost je, s jedne strane, u rušenju ili napuštanju zabrana koje su pratile ovaj tip tekstova u štampanom obliku, te u tipu dosjetke koja prati aktere i radnju. Ako se čime ova vrsta tekstova može odbraniti pred sudom čitalaca, onda je to duhovitost, dosjetljivost, igra riječima, potom – rušenje tabua i konvencija na području društvenih uloga“ - zapisao je uz ovo izdanje prof. dr Dušan Ivanić
Ivan Zlatković rođen je u Nišu 1962. Diplomirao je, specijalizirao i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor, bibliotekar, urednik pojedinih časopisa. Dosad je objavio Antologiju narodnih pesama o Marku Kraljeviću (koautorska knjiga sa Milanom Lukićem), roman Povratak, Epsku biografiju Marka Kraljevića i zbirku poezije Šuma. Živi i radi u Aranđelovcu.
Сачувала образ у воденици
Пошаље мајка ћерку у воденицу да меље жита, па јој рекне: „Онамо долазе свакојаки људи . Отвори очи и чувајсвој образ!“ Девојка отиде и меље жито; појебу је неки и врати се кући, носећи брашно . „Шта би?“, пита је мати у повратку . „Добро мајко, вели она . Све сам учинила како си ти казала. Жито сам умлела и образ сачувала, али пичка пропаде – јебаше ме сви што беху у воденици!“
(Николић 1991, стр. 59)
0 коментара:
Постави коментар