Biografija prvog Beograđanina, jednog od najistaknutijih ličnosti političkog i kulturnog života srednjevekovne Srbije, u knjizi Luke Mičete.
Despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana.
Pisac pesme „Slovo ljubve“, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko je umeo da bude surov i opasan u ratovima, toliko je bio prefinjen i odmeren u svojim književnim nastojanjima. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog talenta i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili takođe rezultat njegovog dara, iznijansiranog ukusa i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa.
„Despot Stefan Lazarević“ je peta knjiga o srpskim vladarima Luke Mičete. Napisao je biografije Stefana Nemanje, Stefana Dečanskog i Stefana Prvovenčanog i pokušao da predstavi kakvim su sve kulturnim delima Nemanjići zadužili Srbe, ali i svetsku kulturu. Ispričao je i priču o kralju Petru II Karađorđeviću i sudbini dinastije koja je ceo vek provela u progonstvu.
0 коментара:
Постави коментар