Pod sloganom „Šta bi bilo da nije bilo“, u Beogradu je održan jubilarni, 60. Medjunarodni sajam knjiga. Sajam je radno obeležio svojih 60 godina postojanja, potvrdivši potrebu srpke kulture i čitalaca za jednom ovakvom manifestacijom. Velikom, u punom smislu te reči, ako znamo da ga je za nedelju dana posetilo skoro 200.000 ljudi, od kojih je malo ko napustio Sajmište bez bar neke kupljene knjige. Nadamo se da će je i pročitati...
Osim broja posetilaca, impresivan je i broj učesnika, gotovo pa četvorocifren, od čega je direktnih izlagača bilo 483, uključujući i strane, pre svega ruske, s obzirom da je upravo ova zemlja bila zvanični gost Sajma. Znate već, dogodine će to biti Iran.
Izdavačka kuća Laguna predstavila se na Sajmu knjiga 18. put sa svojom celokupnom produkcijom koja je nastajala u prethodne dve decenije. Oko 3.000 naslova bilo je na raspolaganju čitaocima. Od tog broja, samo od oktobra 2014. do danas objavljeno je 354 novih naslova, a ukupno 552 knjige sa ponovljenim izdanjima, među kojima su dela klasika srpske i svetske književnosti, ali i najvažnijih savremenih pisaca.
Tokom osam sajamskih dana na štandu Lagune uvek je bilo užurbano, ali gužva nije bila ometajući faktor. Čak 36 vodećih srpskih i regionalnih pisaca je potpisivalo svoje knjige. Filip David, Svetislav Basara, Dragan Velikić, Vladimir Kecmanović, Vedrana Rudan, Miljenko Jergović, Dejan Stojiljković, Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović i mnogi drugi upoznavali su lično svoje čitaoce i stvarali priče za neke buduće generacije.
Miljenko Jergović je istakao da je koncepcija Beogradskog sajma knjiga dobitna kombinacija. „Ja svake godine strepim od kad je kriza počela da će se Sajam pokazati kao propast i da ću se ja razočaran i očajan vratiti kući, ali eto, to nikako da se dogodi. Zapravo Sajam je odličan. I ja na ovom Sajmu volim sve i ne smeta mi ništa od onog na šta se neki žale, to da je Sajam jedna velika knjižara, jedan veliki vašar. Sajam i treba da bude vašar. Veoma je lepo videti toliko novih knjiga, a onda i toliko ljudi koji se okreću i vrve između tih knjiga. Meni je Sajam super.“ Na to se Svetislav Basara nadovezao: „Malo mi je smešno – pre 20, 30 godina pronela se vest da se književnosti bliži kraj. Sve ostalo je propalo, a književnot i dalje traje. I to je dobro.“
Vedrana Rudan je na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavljala svoju knjigu „Zašto psujem“. „Ovo je vjerojatno jedini Sajam u svijetu gdje ljudi u ovolikoj mjeri kupuju knjige i to je piscu najljepše što mu se može dogoditi. I pritom ne mislim na kupovanje mojih knjiga nego na kupovanje knjige uopće. U cijelom svijetu postoji teorija kako knjiga umire, a Beogradski sajam je živi svjedok da se knjiga opet rađa iz pepela.“
Zahvaljujući Laguni, javnosti u Srbiji se prvi put predstavila Kristina Oksenberg Karađorđević, ćerka kneginje Jelisavete Karađorđević. Ona je tragajući za svojim korenima napisala knjigu „Kraljevska dinastija – Povratak kući porodice Karađorđević“. Ova knjiga je svojevrsno predstavljanje jedne Srpkinje – Amerikanke svom narodu. Priča Kristine Oksenberg obuhvata kratku povest porodice Karađorđević, njeno viđenje srpske istorije i priču o samootkrivanju.
Na 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, novinari – izveštači kulturnih rubrika su Laguni dodelili Povelju za najprofesionalniji odnos prema medijima.
Najtraženije knjige
Pet knjiga u izdanju Lagune koje su se izdvojile kao najtraženije na ovogodišnjem Sajmu ukazuju na raznovrstan ukus čitalačke publike i dokazuju činjenicu da je Laguna izdavačka kuća koja može da zadovolji i sve ukuse, zavisno od toga šta želimo od pisane reči.
Najtraženija knjiga bila je prva knjiga trilogije Jelene Bačić Alimpić „Kazna za greh – Noć kada su došli svatovi“, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama.
Odmah za njom je roman „Sama“, uzbudljiva ispovest Isidore Bjelice o delu njenog života o kojem dosad niko nije znao ništa.
Na trećem mestu je knjiga Paula Koelja „Maktub“, ruznica mudrosti različitih kultura i naroda, koju je Laguna prvi put objavila na srpskom jeziku. Tokom godinu dana saradnje sa brazilskim listom Novine Sao Paola, Koeljo je napisao niz priča i parabola, nadahnutih različitim izvorima i folklornim nasleđem koji objedinjuju mudrost različitih kultura. Prema rečima samog pisca, „Maktub nije knjiga saveta, već razmena iskustava“, a uistinu prava prilika da svaki čovek razmisli i suoči se sa samim sobom.
Na četvrtom mestu našla se nova knjiga Harper Li „Idi postavi stražara“, autorke američkog klasika „Ubiti pticu rugalicu“ i dobitnice Pulicerove nagrade nagrade za književnost. Na ovu knjigu čekalo se više od pola veka, budući da je Harper Li napisala pedesetih godina 20. veka a pronađena je krajem prošle godine. U romanu se družimo s istim junacima, samo dvadesetak godina kasnije. Skaut se iz Njujorka vraća u Mejkomb da poseti svog oca Atikusa. „Idi postavi stražara“ je nezaboravan roman pun mudrosti, humanosti, strasti i humora.
Među pet najtraženijih knjiga ovogodišnjeg jubilarnog Sajma je i novi roman jednog od najboljih pisaca mlađe generacije Vladimira Kecmanovića, „Osama“, potresna priča iz bratoubilačkog rata devedesetih, priča o moćnicima i žrtvama i izuzetan roman po mišljenju mnogih književnih znalaca.
0 коментара:
Постави коментар