Iako je King u dva navrata pokušavao da napiše ovaj roman (krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih), to mu je pošlo za rukom tek iz trećeg pokušaja. Priču o gradiću Čester Mils koji se iznenada nađe izolovan ispod misteriozne prozirne kupole, televizijska mreža CBS pretočila je prošle godine u seriju, čija treća sezona je najavljena za 2015.
Intervju sa slavnim piscem vodila je Vesna Pantelić, a ovde prenosimo deo razgovora. Na pitanje zašto je serija "Pod kupolom" važna za današnji svet, Stiven King, pisac i izvršni producent serije, za "Novosti" odgovara:
- Svi smo pod kupolom jer, koliko znamo, ovaj mali, plavi svet je sve što imamo. Nemamo kuda da odemo. Možete da odete na Mars i da na njega spustite šatl, ali on će naći samo prašinu bez mikroba ili bilo čega drugog. Pomislio sam da je ovo sve što imamo i resursi su ograničeni. Populacija eksplodira. Životna sredina se degradira. I ako stavite jedan mali grad u Mejnu, jer Mejn poznajem, ako ga stavite pod kupolu, stvarate savršenu metaforu za sve s čim se suočavamo u makrokosmosu. Pomislio sam da je to sjajno.
* Sa kakvim izazovima se stanovnici Česters Mila suočavaju pod kupolom?
- Volim priče o običnim ljudima u neobičnim situacijama. Gledam kako se neki izdižu iznad svega, a neki se raspadaju. Uzeo sam pristojnu američku zajednicu, stavio preko nje veliku kuglu, tako da niko ne može da izađe i niko ne može da uđe, i posmatram šta će se desiti. Postoje mnoge stvari sa kojima je zabavno igrati se. Nema organa reda, pa ako neko snažan preuzme kontrolu, samo je pitanje kada će se snažno vođstvo pretvoriti u diktaturu. U prvoj sezoni videli smo kako ljudi pokušavaju da se izbore sa potpuno novom situacijom u kojoj su se našli, odsečeni od celog sveta. U drugoj sezoni pokušavaju da prežive, da odrede vođu i saznaju šta je ta kupola i kakav uticaj ima na njihove živote. Ali tajne su tek počele da se pojavljuju. Jedna od glavnih tema u drugoj sezoni je šta kupola pokušava da uradi.
* Da li ste zadovoljni televizijskom adaptacijom romana?
- Televizija ima jednu stvar, a to je vreme. Ima sve vreme na svetu da se priča razvuče i ispriča. Godinama sam mislio da kaskam za tim konceptom televizijskih serija, priča koje mogu da se razvijaju, kao što su se Dikensovi romani razvijali u 19. veku. To je ista ideja. Kad su romani uhvatili zamah u 19. veku, ljudi su govorili da imaju sav prostor na svetu. Pisali su romane kao Entoni Trolop, imale su po četiri i pet tomova. Bile su to velike, debele knjige. Televizija ima istu mogućnost da stvara serije kao što su "Izgubljeni" ili "Pod kupolom".
* Smeta li vam što se ne drži striktno knjige?
- Znao sam da žele da koriste moju knjigu "Pod kupolom" kao platformu s koje bi krenuli u svom smeru i da bi pratili priču na jedinstven način. Prihvatio sam jer mi se dopala ideja. Mislim da je knjiga kao prostorija sa mnogo vrata. Postoje mnogi načini da se ide napred. Uvek sam to osećao. Možda ne bih tako mislio da sam pisac koji pristupa svemu u izvesnom okviru, koji želi da sve zadrži isti smer. Potpuno sam otvoren za inovacije i promene.
Intervju u celosti možete pročitati na sajtu Večernjih novosti.
0 коментара:
Постави коментар