 |
| Foto: Medija centar Beograd |
Jovan Ćirilov je rođen u Kikindi 1931. godine. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu u Beogradu 1955. godine.
Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).
Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.
Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni.
Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman Neko vreme u Salcburgu (1980), dve zbirke poezije (Putovanje po gramatici i Uzaludna putovanja) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra.
Bio je dugogodišnji saradnik Blica. U njegovim kolumnama su uživali čitaoci, a u njegovoj poslednjoj knjizi "Svi moji savremenici" sabrao je događaje, trenutke, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi.
Objavio je knjige: Putovanje po gramatici, pesme (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 1972), Neko vreme u Salcburgu, roman (Matica srpska, Novi Sad, 1980), Putovanje po pozorištu (Univerzitetska riječ, Nikšić, 1988), Uzaludna putovanja, pesme (Književna zajednica Kikinde, 1989), Dramski pisci, moji savremenici (Sterijino pozorje, Novi Sad, 1989), Pozorištarije (Zajednica profesionalnih pozorišta BiH, 1991), Reč nedelje, 1986–1995 (Grad teatar Budva/Oktoih, 1996), Pozorištarije (Grad teatar Budva/Oktoih, Podgorica, 1998), Najkraće drame na svetu (Kov, Vršac, 1999), Dnevnici (Grad teatar Budva/Oktoih, Podgorica, 1999), Pre i posle gneva, zbornik savremene britanske drame (Zepter Book World, Beograd, 2001), Pre i posle „Kose“, zbornik savremene američke drame (Zepter Book World, Beograd, 2002), Reč nedelje, 1995–2005 (Prosveta, Beograd, 2006), Svi moji savremenici (u dve knjige, Laguna, Beograd).
Autor je Rečnika novih reči (Narodna knjiga, Beograd, 1982), Novi rečnik novih reči (Bata, Beograd, 1991), Srpsko-hrvatski rečnik varijanata/inačica (Stilos, 19891; Bata Orbis, 19942).
Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na scenu.
Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.
Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žiriju za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija.
Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).
Osećam se slobodnim
Na pitanje Branka Čečena u intervjuu iz 2010. godine “Da li Vam je bavljenje pozorištem omogućilo da budete slobodniji od trgovine, politike, i pravljenja kompromisa”, Ćirilov je odgovorio:
“Ja se osećam slobodnim. Čak i te materijalne teškoće koje pozorište ima prevazilaze se na razne načine – ako BITEF ima manje para, onda ima manje predstava, ali su one kvalitetne. Čovek nije slobodno biće, uslovljen je svojim fizisom, mestom rođenja, okruženjem, ali ja se osećam do krajnjih mogućnih granica slobodnim, koliko čovek to može da bude. Ako čovek svoja ograničenja priznaje i zna da ih izbegne, kao toreador, to je ostvarenje slobode. Jedino što mi je neprijatno da govorim o tome, jer ne volim gordost: ‘Ko se hvali sam se kvari’. Ali možda nekome mladom to što govorim može da bude od koristi – sopstvena sloboda može da se ostvari, samo mora čovek da bude malo hrabar. Da ni u čemu ne pretera, ni u tome da se hvali, ni da se povlači pred svetom, da ne ističe nepotrebno svoje poglede na svet ili seksualnu orijentaciju, već da živi sa osećanjem mere.”
Nemam običaj da za nečim žalim...
Kada je u septembru ove godine uoči 48. Bitefa razgovarao sa Borkom Trebješanin, upitan čega se plaši i da li za nečim žali, odgovorio je: “Nemam običaj da za nečim žalim. (…) A plašljiv nisam.”
0 коментара:
Постави коментар