Romani „Daleko od Manausa“ Fransiska Žozea Vijegasa i „Tursko ogledalo“ Viktora Horvata izdati su u okviru koprodukcijskog projekta (IN)TOLERANCE izdavačke kuće Dereta i programa Kreativna Evropa.
Fransisko Žoze Vijegas
Daleko od Manausa
Nepoznati muškarac pronađen je mrtav u bezličnom, iznajmljenom stanu u predgrađu Porta. Beli zidovi stana bez uspomena i ličnih predmeta ne govore puno toga detektivu Ramosu. Baš kada je pomislio da ima „leš koji niko neće”, posećuje ga poznanik iz mladosti, kapetan Portokarero, sada veoma moćan advokat koji raspolaže dragocenim podacima o pokojniku.
Žrtva je imala na računima ogromne svote novca, sestru koja se priključila terorističkoj organizaciji, a potom nestala, vanbračnog sina i pasoš išaran pečatima.
Žaime Ramos prati tragove koji će ga voditi kroz Portugal, najudaljenije egzotične krajeve Brazila i sećanja na krvavi rat u Angoli i Gvineji. Taj začarani trougao ispunjen je usamljenim likovima koji su nestali bez traga, a detektiv mora ni iz čega da rekonstruiše njihove životne priče, oslanjajući se najviše na sopstvenu maštu.
Pisana jezikom detektivskog romana, knjiga „Daleko od Manausa“ krši pravila ovog žanra i uzdiže se u visoku književnost, pripovedajući nam o isprepletanim sudbinama, o portugalskoj samoći i melanholiji (saudade), nalik na staru, pomalo izbledelu fotografiju zemlje koja se prepustila sanjarenju o vlastitoj prošlosti dok polako tone u zaborav.
Prevod sa portugalskog: Vesna Stamenković
Viktor Horvat
Tursko ogledalo
Roman „Tursko ogledaloˮ vodi nas na uzbudljivo putovanje u daleki XVI vek, kada je Mađarska tek postala vazalna država turskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, nestabilna granična oblast između dva velika carstva, živopisna mešavina kalendara, poreskih sistema, jezika, knjiga i svetih spisa, mesto gde ćemo sresti moćne sultane, mađarsko plemstvo i otomanske begove, trgovce, gradske bogataše, seoske službenike – a ponekad čak i anđele, džine i neverovatne leteće mašine.
Radnja se dešava od Istanbula, preko Jedrena, Niša, Beograda i Petrovaradina, pa sve do Pečuja, i sva ta mesta više liče na ona iz 1001 noći gde kamile šetaju gradskim ulicama, kajsije i urme obilato krase drveće, lopovi tumaraju šumama, dok polako niču prve džamije i turska kupatila.
I zaista, šarm „Turskog ogledalaˮ leži u neobuzdanom nagonu da se ispriča priča, a njegova originalnost u prikazu Mađarske kroz vizuru otomanskih Turaka, zbog čega će sve do sada poznato čitaocu odjednom postati novo, strano i zanimljivo.
Prevod s mađarskog: Marija Cindori Šinković
0 коментара:
Постави коментар