Često je glavni akter kafanskih priča Janko Veselinović. Još češće je jedan od učesnika srpskih kafanskih legendi. Ovaj pisac rođen davne 1862. godine autor je preko 30 dela, a bio je i pozorišni pisac, dramaturg, pa čak i glumac. Možda je najpoznatiji po zbirci priča, „Slike iz seoskog života“.
 |
| Za stolom: Milovan Glišić, Aleksandr Sumbatov-Yuzhin, Branislav Nušić, Stevan Sremac Stoje: Dragomir Brzak i Janko Veselinović (pre 1901. godine) |
Jednom je Sremac u kafani sreo, ni manje ni više nego Janka Veselinovića, ali i pisce Simu Matavulja, Stevana Mokranjca i Dragomira Brzaka. Slavila se desetogodišnjica književnog rada upravo Veselinovića, i to tipično kafanski, uz fino vino, pivo, dobru kafu, živ razgovor i muziku. Kako je vreme prolazilo, a količine alkohola polako nestajale, ređale su se zdravice Veselinoviću. Pisac je bio dirnut, ali je morao kafanske drugove da zamoli da piju malo lakše ako hoće da dočekaju zoru, jer ih je mnogo, a njemu je od novca ostalo još samo šest dinara u džepu.
Janko Veselinović pojavljuje se u još jednoj kafanskoj priči. Naime, sa Božom Kneževićem i Vojislavom Ilićem bio je u kafani sa nazivom „Kod prestolonaslednika“. Legenda kaže da su tog dana od konobara naručivali rakiju na poseban način, vrlo duhovito. Vojislav Ilić je tražio zelenu rakiju jer je tada bila jesen, a on je hteo bar još malo da uživa u zelenilu. Janko Veselinović je takođe tražio zelenu, ali zato što je gorka, pa je u skladu sa njegovim krvavo i teško zarađenim novcem. A Boža Knežević, filozof, tražio je tu istu gorku zelenu rakiju, jer je i sam život gorak.
Da život piše romane dokazuje još jedna anegdota. Verovali ili ne Janku Veselinoviću, kako je sam pričao svojim prijateljima jedne večeri u skadarlijskoj kafani „Tri šešira“, kafana je spasila život. Jedne kišne noći, greda koja se nalazila nad krevetom Veselinovića i držala krov, srušila se na njegov krevet. Srećom, ovaj pisac je izbegao nesreću i prošao nepovređen jer se sve ovo zbilo pre ponoći, dok je on uživao u Skadarliji.
kultivisise.rs
0 коментара:
Постави коментар