Viktor Peljevin je neosporno jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije. Štaviše, oni koji su pokušali da ga opišu posegli su i za epitetima kao što su: briljantan, genijalan, originalan, provokativan, misteriozan... ali i pomeren i sumanut. Pa, kakav je zapravo?
Peljevin je poznat i po tome što se ne kreće u krugovima književne elite. Zapravo, praktično se ne pojavljuje u javnosti, pa su i njegovi intervjui prebrojici na prste, a komunikacija svedena skoro isključivo na onu preko interneta.
Otud i razne glasine i spekulacije koje se pojavljuju uz njegovo ime - od onih da pisac uopšte ne postoji, do takvih da pod imenom Viktora Peljevina zapravo radi grupa autora. Ili čak kompjure?!
Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi, gde je i rodjen, 1962. godine. Završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost.
Već prvim romanom Omon Ra (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu Buker. Slede knjige Život insekata, Čapajev i Praznina, Generation ?, Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda (D??. NN), Sveta knjiga vukodlaka, Šlem užasa, Empire V, ?5", t, Sok od ananasa za divnu damu, S.N.U.F.F. (2011) i Betmen Apolo (2013) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman Ljubav za tri Cukerbrina objavljen je 2014. godine.
Već svojom ranom prozom uspeo je da pomiri naizgled nepomirljivo: postmodernistički elitizam i najširu popularnost, dok je britkim, provokativnim esejima – često isprepletenim i stopljenim s njegovim pripovedanjem – kod mladih ruskih naraštaja brzo stekao harizmu lucidnog, ciničnog proroka postsovjetske epohe.
"Kristalni svet" pred čitaoce donosi petnaest Peljevinovih priča ("Most koji sam hteo da predjem" iz naslova ovog teksta jedna je od nih), pri čemu se za skoro svaku može reći da je savršena minijatura, istančani esej i zaokruženi sažetak nenapisanog romana... U prozi Viktora Peljevina se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i vanvremeno, realno i virtuelno. Iako ponekad govore o nečemu naizgled dalekom, nastranom i tuđem, njegove prozne celine, kao svojevrsni koani u zen pričama, uspevaju da isprovociraju čitaoca, da ga prodrmaju i izbace iz kolotečine svakodnevice i postave pitanje pravog smisla događaja i života uopšte.
0 коментара:
Постави коментар