Draga Mašin, buduća srpska kraljica čiji je život tragično okončan, nije imala ni osamnaest godina kada je odlučila da prevede "krivični roman" u nastavcima jednog od najpopularnijih pisaca svog vremena, grofa Gzavijea de Montepena. Zahvaljujući entuzijazmu Dragana Lakićevića, urednika Srpske književe zadruge, roman „Policajka Mačje oko” pojavio se posle 132 godine ponovo pred srpskim čitaocima, u izdanju ove kuće.
Ostalo je zabeleženo da je kao devojka bila povučena i da je puno čitala, kao i da joj je omiljeni pisac bio Stendal. Posebno je bila nadarena za jezike. Kako su njeni roditelji (otac je bio pouzdani obrenovićevac, koji je zauzimao značajne pozicije u administrativnoj upravi) smatrali da je ženskoj deci potrebno obrazovanje, ćerku su upisali u Viši ženski zavod u Beogradu, gde je učila hrišćansku nauku, srpski, nemački i francuski jezik, jestastvenicu i istoriju srpskog naroda.
Zbog materijalnih neprilika u koje zapada njen otac, Draga Lunjevica sa samo 17 godina ulazi u brak sa 15 godina starijim inženjerom Svetozarom Mašinom. Venčali su se 1883. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. Nevesta Posle venčanja svatovi su pozvani na igranku u bašti kod Narodne skupštine. Prisutni su hvalili nevestinu ljupkost, lepotu i mladost. Pričalo se da je u fijakeru tuda prolazio sedmogodišnji Aleksandar Obrenović, i da je mahao svatovima obradovan što vidi mladu.
Brak Mašinovih trajao je tri godine. Dece nisu imali, a po nekim svedočenjima Draga je jednom bila trudna. Svetozar je umro na terenu 1886. godine - lekari su napisali od srčane kapi, a ljudi su pričali da je imao epileptični napad zbog velike količine alkohola. Draga se vratila porodici preuzimajući brigu o njoj. Pokušavala je da dobije posao nastavnice nemačkog jezika, ali bezuspešno. Zatim je počela da prevodi, sarađivala je u časopisima, bila član Beogradskog novinarskog udruženja, prevela je i nekoliko romana, novela i pozorišnih komada, a najduže je sarađivala u časopisu „Domaćinstvo” koji je izdavalo Beogradsko žensko društvo – prvo udruženje žena u Srbiji, koje je radilo pod državnom zaštitom i pokroviteljstvom Obrenovića. Počela je i da piše.
I tako, list za narodnu politiku, ekonomiju i književnost "Ustavnost" počeo je da 1. septembra 1884. godine u nastavcima objavljuje roman "Policajka 'Mačje oko'" Gzavijea Anri Emon Perena, grofa i jednog od najplodnijih francuskih pisaca 19. veka. Romani u nastavcima bili su u to vreme veoma popularna literarno-magazinska forma koju su negovale mnoge novine, a grof od Montepena bio je poznat upravo po svojim brojnim romanima-feljtonima iz delova. Sima J. Popović, urednik "Ustavnosti", koja je izlazila tri puta nedeljno, rado se prihvatio grofofog "krivičnog romana", čije je objavljivanje potrajalo gotovo godinu dana, da bi na kraju ostalo zapisano "„Beograd, 1884. godine” – „prev. D. S. M.”
Upravo taj prevod pronašao je pisac i urednik Dragan Lakićević, zahvaljujući kome je roman "Policajka 'Mačje oko'" u Srbiji ponovo ugledao svetlost dana, posle 132 godine, ali sad ne kao roman u nastavcima već kao knjiga u izadnju Srpske književne zadruge.
"Roman je štampan u nastavcima u novinama Ustavnost. To su stare novine. Štampane na velikom formatu, starom štampom. Tome je bilo nemoguće pristupiti skenerom ili fotoaparatom. Zato sam ja i morao, ne samo želeo da ceo taj tekst prekucam na svom kompjuteru. To je samo 600 strana, ali ja sam verujte uživao kao da sam gledao film ili kao da sam čitao najbolje delo", ističe Dragan Lakićević, urednik Srpske književne zadruge.
Delo dovodi pred čitaoca odličnog znalca kako srpskog tako i francuskog jezika, kažu priređivači, a anali da je francuski učila od Bogdana Popovića.
Rajićeva kaže da Popović u ovom slučaju nije imao velikog uticaja, ali da je mogao da doprinese samom stilu prevođenja.
"To je roman rečnik u kojem mogu da se nađu mnoge reči koje su bile u upotrebi u 19. veku, a sada ih nema. I to ne turcizmi, nego divne srpske reči koje su iščezle zajedno sa epohom ovoga romana", navodi Lakićević.
Priređivači smatraju da će knjiga savremenom čitaocu Dragu Lunjevicu Mašin, a potom kraljicu Dragu Obrenović, prikazati u drugačijem svetlu i da će skrenuti pažnju na Dragu kao na jednu od prvih beogradskih i srpskih žena posvećenih lepoj rečenici, stilu, jeziku, prevodu, romanu.
0 коментара:
Постави коментар