Osluškujući razgovore među ljudima i raspitujući se koji naslovi na 60. Sajmu knjiga privlače pažnju, moglo bi se reći da su među najtraženijim oni koji se na ovaj ili onaj način bave čuvenim ličnostima.
Knjiga „Ruža i trnje“ kraljice Natalije Obrenović, u izdanju Lagune, poštovane i požrtvovane vladarke, dobrotvorke, sadrži pisane tragove omiljene srpske kraljice kao i sadržaje koji su dramatična svedočanstva o vremenu stvaranja moderne srpske države. Tu su uspomene kraljice Natalije, njeni aforizmi kojima je ušla u istoriju srpske književnosti, deo njene bogate prepiske – od venčanja sa kraljem Milanom Obrenovićem do godina pred smrt u jednom francuskom samostanu u predvečerje Drugog svetskog rata. Priče o velikim ljudima su hit na 60. međunarodnoj smotri knjiga u Beogradu, tako da se posetiocima posebno dopalo to što su na Laguninom štandu gostovali Marko Aleksić, autor knjige „Marko Kraljević, čovek koji je postao legenda“, i Luka Mičeta autor knjige „Stefan Prvovenčani“. Šestog dana Međunarodnog Sajma knjiga u Beogradu, Laguna je na svom štandu ugostila i dr Svetlanu Zdravković, Boba Živkovića, generala Blagoja Grahovca, Branka Rosića, Filipa Davida, Svetislava Basaru, Miljenka Jergovića i dr Neleta Karajlića.
„Sajam je začin u našim životima za celu godinu. Čitanje je jedna lična stvar i čitanje budi mnoge ideje i misli“, kaže Marko Aleksić, autor knjige „Marko Kraljević“. Priča o Marku Kraljeviću, najslavnijem srpskom junaku, prati ceo njegov život i prvi put pruža sve poznate istorijske podatke o njemu i dobu u kojem je živeo, pokušavajući da odgovori na pitanje zašto je baš ovaj čovek postao najveći heroj naroda na ovim prostorima.
Biografiju prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog ispisao je Luka Mičeta koji se danas družio sa posetiocima Laguninog štanda. Stefan Prvovenčani je drugi sin velikog župana Stefana Nemanje koji je umesto starijeg Vukana nasledio presto. 1217. je postao kralj Raške. Stefan Prvovenčani je vladar britkog uma i smele odlučnosti, koji promišljeno planira i uspostavlja visoke ciljeve. Koliko je Sava nepokolebljivo dominantan u duhovnoj sferi toliko je Stefan dominantan u surovoj realnosti srednjovekovne politike. O Sajmu knjiga Mičeta kaže: „Sajam je najveća srpska biblioteka, a svaka biblioteka je apoteka. Sajam je lek za dušu.“
Gluva soba je prostorija u kojoj se odvijaju najtajniji poslovi planiranja i dogovaranja vojnog vrha jedne države. Autor ove knjige je Blagoje Grahovac, najbriljantniji pilot kojeg je imala nekadašnja JNA, general avijacije, visoki oficir koji je bio deo „saziva“ te gluve sobe u najtraumatičnijem periodu savremene istorije. Knjigu „Glasovi iz gluve sobe“ Grahovac je potpisivao na Laguninom štandu i rekao nam da „Sajam znači doći ponovo ponovo i ponovo.“
Branko Rosić je poznati publicista i kolumnista, a ovo je njegov prvi samostalni roman. Njegov prikaz savremenog muškarca u ovoj knjizi privući će žensku čitalačku publiku, a forma romana, putovanja i priča o Čelsiju svakako svakog muškarca. „Zbog Sajma sam počeo da volim jesen koju sam ranije mrzeo zbog početka školske godine.“ kaže autor knjige „A tako je dobro počelo“.
„Sajam je praznik knjige, deluje ohrabrujuće kada vidimo koliko je mladih koji obilaze štandove i kupuju knjige“, kaže dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade Filip David za roman „Kuća sećanja i zaborava“. Odmah nakon objavljivanja knjiga je dobila odlične kritike, neki su je proglasili za roman kakav srpska literatura nije imala već nekoliko godina, a ove godine roman je ovenčan NIN-ovom nagradom što samo potvrđuje da se radi o izuzetnoj prozi, ali ovo delo poseduje jedan važan kvalitet – prijemečivo je za široke slojeve čitalaca čime mu je garantovana čitanost. To su potvrdili i brojni čitaoci koji su danas bili na Laguninom štandu u želji da im Filip David potpiše knjigu.
I u „drugom krugu“ svoje prepiske Miljenko Jergović i Svetislav Basara nastavljaju, kako kaže jedan od njih, „sa ogovaranjem ovog palog sveta“. Njihove teme su terorizam, savremena Evropa i Rusija, putokazi na našim putevima, lektira ova dva pisca, ali i lektira balkanskih predsednika, paljenje zastava, kolektivno, individualno i fantomsko sećanje, bekstvo unapred, pesimizam i depresija, ratovi i gradovi naše prošlosti, prostor i vreme kroz prizmu istorije – i sve to u duhovitim i pronicljivim opaskama ispod kojih se pomalja kritički duh i duboko promišljanje pojava, običaja, ljudi i događaja u savremenom svetu, pre svega u balkanskom podneblju kojem oba pisca pripadaju.
Jergović i Basara naizmenično pokreću različita pitanja i podjednako lucidno na njih uzajamno odgovaraju, nadovezujući se na nove i drukčije teme koje jedne iz drugih proizilaze. U tom uzajamnom podsticanju ova prepiska poprima formu zbirke ogleda rasterećene svojih žanrovskih stega, i utoliko se čita lako, kao uzbudljivo i relevantno štivo koje se tiče svih nas i koje razotkriva mnoge naše predrasude i zablude. Jergović i Basara danas su svoju novu knjigu „Drugi krug“ potpisivali na Sajmu knjiga, za koji Jergović kaže: „Ja svake godine strepim od kad je kriza počela da će se Sajam pokazati kao propast i da ću se ja razočaran i očajan vratiti kući, ali eto to nikako da se dogodi. Zapravo sajam je odličan. I ja na ovom Sajmu volim sve i ne smeta mi ništa od onog što mnogim ljudima smeta, to da je Sajam jedna velika knjižara, jedan veliki vašar. Sajam i treba da bude vašar. Jako je lepo videti tolike nove knjige, a onda i tolike ljude koji se okreću i vrve između tih knjiga. Meni je Sajam super.“ Na to se Svetislav Basara nadovezao: „Malo mi je smešno, pre 20, 30 godina pronela se vest da se književnosti bliži kraj. Sve ostalo je propalo, a književnot i dalje traje. I to dobro.“
„Fajront u Sarajevu“ je prošle godine bila jedna od najprodavanijih i najtraženijih knjiga, a evo šta kaže njen autor Dr Nele Karajlić: „Sajam je jedna od najvažnijih institucija, ne samo Beograda nego i srpskog naroda. Naš jezik je naša najstarija institucija i oko nje smo gradili sav svoj identitet, kulturni i nacionalni. Taj jezik nas je i očuvao da budemo to što jesmo danas. Ja volim kontakte s publikom u svakom pogledu, a na Sajmu je uvek neka posebna atmosfera svečarska, kao da je neki festival radosti.“
Svetlana Zdravković nam je povodom Sajma knjiga rekla: „Divna manifestacija koja dokazuje da još uvek ima puno ljudi koje pokreće mašta i želja za znanjem.“
Dr Svetlana Zdravković je na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavila svoje knjige „Seks – Kako da prevaziđeš samu sebe“ i „Seks – Kako da prevaziđeš samog sebe“, knjige iz kojih možete saznati nešto novo o seksu i seksualnosti. Ovo su knjige kojae svakako razotkrivaju dogme i uče nas kako da budemo zadovoljniji i srećniji. Ono što ih posebno izdvaja jeste to što na kreativan način kombinuju stručno obrađeni tekst sa humorom uobličenim u crtežu. Knjige je ilustrovao Bob Živković, a evo šta on kaže o Sajmu knjiga:
„Sajam je dokaz da nije sve propalo i da postoje još ljudi koji su zainteresovani za knjige i književnost.“
Fotografije: Laguna
0 коментара:
Постави коментар