Veliki ruski pisac, po mnogima i jedan od najvećih književnih virtuoza druge polovine 20. veka, Mihail Afanasijevič Bulgakov (1891-1940), preminuo je u Moskvi pre 75 godina.
Počast velikanu koji je staljinističkom cenzurom bio “živ sahranjen”, ove godine odaje i književna javnost, i milionski poštovaoci širom planete (kako pokazuju društvene mreže). Podsećajući na pisca nesvakidašnje emocije, magičnog jezika i lične odvažnosti, oni iznova osvetljavaju njegov život, koji je bio jednako potresan, uzbudljiv i tragičan, kao i dela koja su mu posle smrti donela svetsku slavu. Bulgakov je maestralno opisao tragičnu epohu Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije, u svojima dramama i satirama dočarao je svu grotesknost totalitarnog režima, ljudske taštine, slabosti, neznanja i pohlepe, a njegovo remek-delo “Majstor i Margarita” ubraja se u jedan od najboljih romana napisanih u svetskoj književnosti.
Lekar po obrazovanju, a pisac po ljubavi i daru, Bulgakov se nekoliko godina bavio svojom profesijom po najzabitijim ruskim selima, a 1923. preselio se u Moskvu i započeo život pisca. Pisao je pripovetke, drame, romane razvijajući poseban autorski stil, i preoblikujući gogoljevsku tradiciju groteske, fantastike i društvene satire. Bulgakov je doživeo da se njegovi komadi zabranjuju i skidaju s repertoara, da se celog života bori sa cenzurom, i da većinu svojih dela ne vidi u štampanom izdanju.
Prvi roman “Bela garda” objavljen je najpre u Francuskoj (prvi deo 1925. i drugi 1929. godine), dok se u Sovjetskom Savezu u celini pred čitaocima našao tek 1966. Drama “Dani Turbinih” (dramatizacija romana “Bela garda” iz 1926.) najpre je bila zabranjena, a onda je skinuta sa scene, komedija “Zojkin stan” (1926) i drama “Beg” (1927) skinute su s repertoara posle Staljinove “sugestije”. Drame “Poslednji dani ili Puškin”, “Robovanje licemera ili Molijer”, “Priglupi Žurden”, groteskna komedija “Ivan Vasiljevič”, dobile su vrlo loše ocene kritike. Za piščevog života objavljeni su samo prvi deo romana “Bela garda”, ciklus priča “Beleške mladog lekara” (1925-1928), i novinski feljtoni. Ostala dela objavljena su posthumno, šezdesetih godina 20. veka: “Život gospodina de Molijera” (1962), nezavršen “Pozorišni roman” (1965), “Majstor i Margarita” (1973.).
Očajan što su ga kao pisca “sahranili”, Bulgakov je mnoge svoje rukopise sam spalio, a nekoliko puta pisao je samom Staljinu, moleći ga da ga protera iz zemlje i da mu tako omogući da diše i piše nesputano.
“Na širokom planu ruske književnosti bio sam jedan jedinstveni književni vuk. Savetovali su mi da ofarbam krzno. Besmislen savet. Bio vuk ofarban ili ošišan, ipak ne liči na pudlicu. Sa mnom su postupili kao s vukom. Nekoliko godina su me gonili po pravilima književne hajke, u ograđenom toru...”, pisao je Bulgakov Staljinu. U to vreme bio je spreman na samoubistvo, napisao je čak i oproštajne stihove kao što je svojstveno ruskoj tradiciji.
Ipak, Staljin mu nikada nije dozvolio da ode, cinično mu je odgovorio pitanjem: “Zar smo vam toliko dosadili?”, ali je na njegovu intervenciju 1930. Bulgakov zaposlen kao dramaturg u Moskovskom hudožestvenom teatru. Svoja dela, međutim, i dalje nije mogao da objavljuje, sve njegove drame skinute su s repertoara svih pozorišta, i mada mu je čuveni MHAT dao veliku pozorišnu sreću, mnogi su ga pominjali kao teatar koji je ubio Bulgakova. Moglo bi se reći da je Buglakov umro na dužnosti libretiste, prepravljajući tuđa libreta. Ništavan, besmislen rad uništavao je dar i intelekt čoveka koji je u to vreme završavao delo “Majstor i Margarita”, skicirajući uz to i “Pozorišni roman”. Iscrpljen, napustio je teatar, ali je pristao da napiše dramu o Staljinu, koju je MHAT trebalo da postavi u čast njegovog 60. rođendana. Umetnički, “Batum” je zamišljen kao složeno dramsko delo, daleko od obične političke agitovke, Staljin je u tom komadu mladi revolucionar, koga provode kroz špalir bičevalaca koji urliču nad njim: “Prokleti demon!” Drama, naravno, nikada nije izašla na scenu, a Staljin je izjavio da je on i takve ljude kao što je Bulgakov naučio da rade za njega, jer je drama “Batum” ipak bila napisana.
Bulgakov se teško razboleo i oslepeo, pred njegovu smrt mnogi umetnici iz MHAT priznali su veliku krivicu, a posmrtna povorka s njegovim kovčegom prošla je pored zgrade pozorišta. Bulgakov je, kao i Majstor u njegovom romanu, utočište pronašao u predelima “večitog mira” i u ljubavi sa Margaritom, a njegovo delo ostalo je da traje u besmrtnosti i večnosti.
Radmila Radosavljević, Novosti
“MAJSTOR I MARGARITA”
“Majstor i Margarita” ubrajaju se u najbolja književna dela 20. veka. Bulgakov je ovaj roman pisao duže od decenije, a završio ga je pred smrt, ležeći u postelji i diktirajući svojoj supruzi Jeleni Sergejevnoj njegovo poslednje poglavlje. Taj izvanredni roman u romanu, sastavljen od dva paralelna “jevanđelja” (jednog koje se po diktatu Satane odigrava u Moskvi 30-tih godina, i drugog u čijem su središtu Isus Hrist i Pontije Pilat uoči raspeća), Bulgakov je pisao u tajnosti. Kad je umro, roman su u rukopisu pročitali Ana Ahmatova i Venjamin Kaverin, a Jelena Sergejevna se zavetovala mužu da će ga objaviti kad-tad, što je i učinila. Roman se najpre pojavio nekompletan, u dve sveske časopisa “Moskva” (1966. i 1967.), deo neobjavljenih poglavlja doštampan je 1968. na ruskom jeziku i izdat u Bernu, u Švajcarskoj, a potom je kompletno objavljen u ruskim emigrantskim krugovima u inostranstvu. Tek 1973. pojavio se i u Sovjetskom Savezu.
0 коментара:
Постави коментар