Giljermo Martines, jedan od najprevođenijih i najcenjenijih argentinskih pisaca, bio je u prvoj poseti Srbiji.
Najpre je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održao predavanje na temu „Borhes i matematika", kojem su prisustvovali studenti i profesori Filozofskog i Prirodno-matematičkog fakulteta, ugledni novosadski pisci i novinari, a narednog dana, 24. novembra, održao je književno veče u beogradskom Institutu Servantes.
Iako je prvi put boravio u Srbiji, Martinesa veže za našu zemlju delo srpskog matematičara i književnika Vladimira Tasića, čije je delo preveo na španski, sa kojim je sarađivao na Oksfordu i postao dobar prijatelj.
Martines je i jedan od retkih pisaca koji ima doktorat iz matematike, ali je istakao da se ne razlikuje od drugih pisaca koji su završili psihologiju, prava, sociologiju. „Matematičke aluzije se pojavljuju u malom delu mog književnog opusa i ne bih voleo da me po tome prepoznaju."
U njegovim knjigama ima elemenata čudesnog, nadrealnog i misterioznog. „Pretpostavljam da je to pitanje književne tradicije. Volim da gledam u prošlost, jer se odatle najbolje vidi i razume naša budućnost. To je književna igra u kojoj se kombinuje ono što je bilo sa nečim novim i originalnim. Ljudska mašta je bezgranična."
Zajednička nit Martinesovih dela su i snažni ženski likovi. „Žene su mi važne i u životu i u literaturi. Za mene su one simbol nežnosti, lepote, erotičnosti, a u isto vreme i snage, odlučnosti i hrabrosti."
Svojim čitaocima u Srbiji Giljermo Martines je otkrio da kada piše krimi-romane, uvek počinje od kraja. „On je kao svetlo na kraju tunela prema kome se probijam. Mada, nekoliko puta mi se desilo da početni, zamišljeni rasplet ne odgovara toku romana i onda ga promenim. Mislim da je nemoguće pisati ako nemaš cilj pred sobom."
Na kraju svoje posete Giljermo Martines je obećao novi susret sa čitaocima u Srbiji u aprilu kada će ponovo boraviti u Novom Sadu i Beogradu.
Martines je prvi laureat nove nagrade za priču „Garsija Markes". Dela su mu prevedena na više od 40 jezika, a Laguna je objavila njegove romane „Spora smrt Lusijane B." i „Neprimetni zločini" po kojem je španski reditelj Aleks de la Iglesija snimio film „Oksfordski zločini".
0 коментара:
Постави коментар