Blistavi um: Oproštaj od Džona Neša

Džon Neš, jedan od najvećih matematičara svih vremena i dobitnik Nobelove nagrade poginuo je u saobraćajnoj nesreći zajedno sa  suprugom Ališom. Životni, ali i akademski put ovog genija bio je sve samo ne običan. Briljantni matematičar borio se skoro čitavog života sa šizofrenijom. Ta borba možda je najbolje ovekovečena u biografiji Silvije Nasar "Blistavi um", koja je kasnije ekranizovana u istoimeni film koji je ubedljivo osvojio "Oskara". 




Kada je Džon Neš 1994. godine dobio Nobelovu nagradu, dodela je imala jednu vrstu tužnog, maltene tragičnog karaktera. Naime, on nije objavio nijedan naučno akademski rad punih 40 godina pre dobijanja nagrade.

Razlog za to bila je šizofrenija sa kojom se briljantni matematičar borio skoro čitavog života. Ta borba možda je najbolje ovekovečena u biografiji Silvije Nasar pod nazivom "Blistavi um", koja je kasnije ekranizovana u istoimeni film koji je ubedljivo osvojio "Oskara."

Više od 20 godina, njegov nekada moćni i superiorni um u potpunosti je utonuo u svet halucinacija i iluzija. Ipak, veliki umovi ne bi bili to što jesu da nemaju snagu da se izdignu iz pepela kad su ih možda svi već prežalili.

Neš je uspeo da se istrgne iz stanja u kojem se nalazio toliko dugo, a njegove genijalne ideje i zapažanja su svojim uticajem na matematiku, ekonomiju, diplomatiju, politiku i biologiju pokazale koliko je zapravo nedostajao svetskoj akademskoj sceni.

Neš je '94 godine osvojio Nobelovu nagradu za "Nešov ekvilibrijum", tezu od 27 strana koju je napisao gotovo pola veka ranije, kada je imao tek 21 godinu. Kada je objavljeno da Nobelova nagrada za ekonomiju te godine ide u ruke Džona Neša, mnogi studenti su pomislili da se dodeljuje posthumno. Toliko je bio zaboravljen.

"Nešov ekvilibrijum" postao je esencijalni deo teorije igara, a tada 21-godišnji genije napisao ga je dok je studirao na univerzitetu Prinston. Kada je postao profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, Neš je stekao epitet čoveka koji probleme rešava na nesvakidašnji, do tada neviđeni način, onako kako niko sem njega to nije mogao.

Njegov profesor na Prinstonu, R. J. Dafin, opisao ga je kao "koštunjavog, visokog i pomalo čudnog studenta koji mu je jednog dana pokucao na vrata kabineta i rekao da je rešio jedan matematički problem."

Taj matematički problem bio je čuvena Bruverova teorema, koja je do tada predstavljala enigmu za najveće umove tog vremena. Kada je Neš diplomirao na Prinstonu, zamolio je Dafina da mu napiše preporuku.

Dafin je uzeo komad papira, izvadio penkalo iz džepa, i napisao tri reči: "Čovek je genije."

I tako je zaista i bilo. Ponekad se činilo da Nešu ideje jednostavno dolaze niotkuda. Njegove kolege su ga opisivale kao čoveka koji u najbezizlaznijem trenutku izvuče čarobni štapić i reši problem.

Upitan za način na koji rešava najveće probleme matematike i ekonomije, Neš je rekao da je "jednostavno imao vizije i uvid u samu srž problema pre nego što je i proverio da li je to rešenje tačno."

Džon Neš je, pak, bio svestan neobičnog dara koji ima, pa čak i kada je njegova bolest dostigla vrhunac i počela da se ogleda u iracionalnom i nekontrolisanom ponašanju, i iluziji da razgovara sa vanzemaljcima.

O tom, najtežem periodu Nešovog života možda najbolje govori trenutak kada ga je kolega, takođe uvaženi akademik, posetio u mentalnoj ustanovi.

"Kako ti, kao matematičar koji je čitav život posvetio racionalnosti i logici...možeš da veruješ da ti vanzemaljci šalju poruke?", upitao je Džona Neša.

- Zbog toga što su mi ideje o natprirodnim bićima došle na isti način kao i moje matematičke ideje. Tako da...shvatio sam ih veoma ozbiljno - odgovorio mu je Neš.

Džon Neš poginuo je u svojoj 86. godini života. Međutim, ideje njegovog blistavog uma živeće večno.

V. Filipović, Blic
Share on Google Plus

Knjige i knjige Info

Knjige, pre i posle svega...
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар