"Sedam novih priča na različite načine pokazuju kako Skrobonjinu veštinu da širi univerzum vlastitih mitova, tako i njegovu sposobnost da iz uske, bezmalo intimističke pozicije pripoveda alegorijske priče o nama u budućnosti, sa vrlo globalnim i uverljivim civilizacijskim kontekstima."
Poslednjih pola decenije moglo bi se, što se književnosti tiče, okarakterisati i kao pola decenije veoma intenzivnog i nesumljivo vrlo uspešnog proboja prozne fantastike Gorana Skrobonje.
Godinama već poznat kao pisac fantastike i horora, pre svega u oblasti priče i pripovetke, Skrobonja se romanima iz serijala Teslaverzuma predstavio i kao za srpsku literaturu sasvim atipičan pisac širokih epskih zamisli u okviru žanra alternativne istorije. Inteligentno vezujući zbivanja romana Čovek koji je ubio Teslu i Sva Teslina deca za lik najslavnijeg srpskog naučnika, Skrobonja je uspeo da prodre do znatno šireg kruga ljubitelja književnosti nego što je krug ljubitelja tzv. žanrovske fantastike, čemu je sem teme doprinela i nesumnjivo visoka vrednost oba romana.
Sada se, kao u nekoj vrsti slatkog odmora od složenih zbivanja prikazanih u ova dva dela, Skrobonja vraća svojim prvim ljubavima – priči i pripoveci.
Uspeh i ubedljivost oba romana iz Teslaverzuma uticali su na to da dve priče iz nove prozne kolekcije imaju gotovo direktnu vezu sa njima – priče „Ašurova noć“ i „Anka, ubica vampira“, a da se jedna snažno oslanja o taj izgrađeni autorski fikcionalni mit – mislim na priču „Hrid“. Ali sem ta tri odlična primerka, koje nas istovremeno podsećaju na bogati svet alternativnog Teslinog života, Goran Skrobonja se uspešno dotiče i nekih svojih ranijih proznih ostvarenja – pa je naslovna priča „Poklade“ svojevrsni „produžetak“ jedne priče iz zbirke Tihi gradovi.
Tzv. TV realiti programi, posebno „Kuća velikog brata“ bili su zgodni za piščevo hipertrofiranje njihovog uticaja i smisla u horor-priči „Do poslednjeg“, dok je priča „Marta“ apokaliptička vizija i sada otvorene mogućnosti propasti ljudske vrste zbog neke opake pandemije. Priča „Prekrasna kada svane zora“ piščev je omaž i jednom dobu (detinjstva), recimo, ali i njegovom vrlo plodnom boravku na književnoj koloniji u Istri, gde su Sva Teslina deca dočekala „milost uobličenja“.
Godinama već poznat kao pisac fantastike i horora, pre svega u oblasti priče i pripovetke, Skrobonja se romanima iz serijala Teslaverzuma predstavio i kao za srpsku literaturu sasvim atipičan pisac širokih epskih zamisli u okviru žanra alternativne istorije. Inteligentno vezujući zbivanja romana Čovek koji je ubio Teslu i Sva Teslina deca za lik najslavnijeg srpskog naučnika, Skrobonja je uspeo da prodre do znatno šireg kruga ljubitelja književnosti nego što je krug ljubitelja tzv. žanrovske fantastike, čemu je sem teme doprinela i nesumnjivo visoka vrednost oba romana.
Sada se, kao u nekoj vrsti slatkog odmora od složenih zbivanja prikazanih u ova dva dela, Skrobonja vraća svojim prvim ljubavima – priči i pripoveci.
Uspeh i ubedljivost oba romana iz Teslaverzuma uticali su na to da dve priče iz nove prozne kolekcije imaju gotovo direktnu vezu sa njima – priče „Ašurova noć“ i „Anka, ubica vampira“, a da se jedna snažno oslanja o taj izgrađeni autorski fikcionalni mit – mislim na priču „Hrid“. Ali sem ta tri odlična primerka, koje nas istovremeno podsećaju na bogati svet alternativnog Teslinog života, Goran Skrobonja se uspešno dotiče i nekih svojih ranijih proznih ostvarenja – pa je naslovna priča „Poklade“ svojevrsni „produžetak“ jedne priče iz zbirke Tihi gradovi.
Tzv. TV realiti programi, posebno „Kuća velikog brata“ bili su zgodni za piščevo hipertrofiranje njihovog uticaja i smisla u horor-priči „Do poslednjeg“, dok je priča „Marta“ apokaliptička vizija i sada otvorene mogućnosti propasti ljudske vrste zbog neke opake pandemije. Priča „Prekrasna kada svane zora“ piščev je omaž i jednom dobu (detinjstva), recimo, ali i njegovom vrlo plodnom boravku na književnoj koloniji u Istri, gde su Sva Teslina deca dočekala „milost uobličenja“.
Sedam novih priča na različite načine pokazuju kako Skrobonjinu veštinu da širi univerzum vlastitih mitova, tako i njegovu sposobnost da iz uske, bezmalo intimističke pozicije pripoveda alegorijske priče o nama u budućnosti, sa vrlo globalnim i uverljivim civilizacijskim kontekstima. Otud i piščeva odluka da svet korišćenih imena bude svet naših jezika i našeg (izgubljenog) univerzuma – Jugoslavije i eksjugoslovenskih prostora. Vraćajući se pomalo u svoju nedavnu književnu prošlost, ali idući i napred, Goran Skrobonja je nesumnjivo stalno napredovao u književnom smislu.
U raznovrsnim oblicima naracije, kao i ranije, i za dragocenu nijansu ozbiljnije, Goran Skrobonja se snalazi kao riba u vodi – to jest i na uskom i na širem prostoru – njegove fikcije su ubedljive i zavodljive – a posao pisca je, da parafraziram reči iz jednog eseja Josifa Brodskog, usmeren na stvaranje što šireg kruga zavisnika. Zavisnika od književnosti.
Odavno, još od prvih rukopisa Gorana Skrobonje, osetio sam – bolje rečeno, naslutio njegove visoke mogućnosti u raznovrsnim (pod)žanrovima fantastike i osećam jednu vrstu tihe sreće što su se ti potencijali njegovog talenta ovaplotili, kako u dva izuzetna romana iz Teslaverzuma, tako i u njegovoj četvrtoj, ponovo uspeloj zbirci priča i pripovedaka. Ovoj koju držite u rukama.
U raznovrsnim oblicima naracije, kao i ranije, i za dragocenu nijansu ozbiljnije, Goran Skrobonja se snalazi kao riba u vodi – to jest i na uskom i na širem prostoru – njegove fikcije su ubedljive i zavodljive – a posao pisca je, da parafraziram reči iz jednog eseja Josifa Brodskog, usmeren na stvaranje što šireg kruga zavisnika. Zavisnika od književnosti.
Odavno, još od prvih rukopisa Gorana Skrobonje, osetio sam – bolje rečeno, naslutio njegove visoke mogućnosti u raznovrsnim (pod)žanrovima fantastike i osećam jednu vrstu tihe sreće što su se ti potencijali njegovog talenta ovaplotili, kako u dva izuzetna romana iz Teslaverzuma, tako i u njegovoj četvrtoj, ponovo uspeloj zbirci priča i pripovedaka. Ovoj koju držite u rukama.
Pogovor Vase Pavkovića
0 коментара:
Постави коментар