Pre 82 godine, 10. maja 1933. godine, samo četiri meseca nakon dolaska Adolfa Hitlera na vlast, nacisti su u okviru ove akcije spalili na hiljade knjiga „dekadentnih pisaca".
 |
| Foto: YouTube / United States Holocaust Memorial Museum |
U januaru 1933. godine Adolf Hitler je postao kancelar Nemačke. Već 6. aprila glavni ured za štampu i propagandu studentske organizacije proglasio je nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha". Vrhunac te akcije bilo „čišćenje" književnosti vatrom.
Tokom večeri, na Operplacu u Berlinu i na glavnim trgovima još dvadesetak nemačkih gradova, podignute su velike lomače, a na njima su u plamenu nestala dela Tomasa Mana, Liona Fojhtvangera, Sigmunda Frojda, Franca Kafke... više od 25.000 tomova „nenemačkih" knjiga „problematičnih" pisaca.
„Protiv drskosti i arogancije! Za red i poštovanje pred besmrtnim nemačkim narodom. Progutaj, zapali dela Tuholskog i Osieckog... Protiv dekadencije i moralnog propadanja. Za odgoj i moralnost u porodici i državi! Predajem vatri dela Hajnriha Mana, Ernsta Glesera i Eriha Kestnera..."oduševljeno je govorio komentator.
U pratnji vojnika, mašući bakljama, masa rektora, studenta i radoznalaca došla je na mesto spaljivanja knjiga, dok je orkestar svirao nacionalističke marševe. Samo u Berlinu se okupilo oko 40.000 ljudi, a njima se obratio Jozef Gebels.
Ako je neko i imao nešto protiv ovog čina, tog dana je ćutao.
Ubrzo je usledio sistematski progon jevrejskih, marksističkih i pacifističkih pisaca.
Manje od četiri godine nakon ovog vatrenog pira usledio je novi u kojem su nestale jevrejske sinagoge tokom zloglasne „Kristalne noći".
Bile su ovo prve naznake pretstojećeg holokausta i rata u kojem će život izgubiti 55 miliona ljudi.
Izvor: Dnevno
Spaljivanje knjiga nije nemački „izum"
Biblioteke su oduvek bile omiljena meta osvajača. Namera je uvek bila da se uništi kultura naroda i tako izbriše njegov identitet.
Biblioteka u Aleksandriji, osnovana 288. godine pre Hrista, postala je simbol zatrte kulture. Ona je za vreme rimskog građanskog rata prvi put zapaljena, zajedno sa pola miliona svitaka.
Rimski carevi su redovno naređivali spaljivanje ranohrišćanskih spisa. U srednjem veku su spaljivane jeretičke knjige.
0 коментара:
Постави коментар